Etrurska umetnost i pogrebna kultura
Istorijski kontekst
Etrurci su živeli u centralnoj Italiji, naročito u oblasti poznatoj kao Etrurija, pre nego što je Rim postao dominantna sila na Apeninskom poluostrvu. Njihova civilizacija cvetala je približno od 8. do 3. veka p. n. e. Razvili su bogate gradove, trgovali sa drugim narodima Sredozemlja i dolazili u kontakt sa grčkom kulturom.
Etrurska umetnost bila je pod uticajem grčke umetnosti, posebno u skulpturi i ukrašavanju keramike. Ipak, Etrurci su razvili i sopstvene umetničke tradicije. Njihova umetnost posebno je poznata po grobnicama, zidnim slikama, skulpturama od terakote i verskim građevinama.
Etrurci su pridavali veliki značaj pogrebnim običajima i verovanjima o životu posle smrti. Njihove grobnice često su sadržale predmete, slike i skulpture koje nam pružaju informacije o njihovim običajima, društvenom životu i shvatanjima zagrobnog života.
Etrurska arhitektura i grobnice
Etrurski hramovi
Sačuvano je veoma malo etrurskih hramova jer su često građeni od drveta, ćerpiča i drugih materijala koji nisu dobro odoleli vremenu. Njihov izgled poznat nam je uglavnom na osnovu arheoloških ostataka i kasnijih opisa.
Etrurski hramovi obično su stajali na visokoj platformi, odnosno podijumu, a prilazilo im se stepenicama sa prednje strane. Često su imali dubok trem sa stubovima i relativno jednostavnu unutrašnjost, podeljenu na prostorije posvećene različitim božanstvima.
Ovakav raspored razlikovao se od otvorenijeg tipa grčkih hramova, koji su često bili okruženi stubovima.
Etrurske grobnice
Arhitektura etrurskih grobnica očuvana je bolje od arhitekture njihovih hramova. Neke grobnice građene su tako da podsećaju na kuće, dok su druge uklesane u stenu ili izgrađene pod zemljom.
Njihova unutrašnjost mogla je da sadrži odaje, nameštaj, različite predmete i zidne slike. Ovi elementi stvarali su prostore povezane sa pokojnicima i odražavali etrurska verovanja o životu posle smrti.
Grobnice su posebno važan izvor informacija o etrurskoj umetnosti, verskim verovanjima i društvenim običajima.
Etrurska skulptura
Etrurski vajari često su radili u terakoti, vrsti pečene gline pogodnoj za izradu velikih skulptura i arhitektonskih ukrasa. Bronza se takođe koristila za izradu statua i manjih predmeta.
Sarkofag supružnika
Sarkofag supružnika, izrađen od terakote krajem 6. veka p. n. e., prikazuje muškarca i ženu kako zajedno leže na ležaju, kao da prisustvuju gozbi. Njihovi gornji delovi tela su uspravni, a njihovi gestovi ostavljaju utisak da stupaju u interakciju sa posmatračem.
Skulptura prikazuje pokojnike kao aktivne učesnike društvenog događaja, umesto da ih jednostavno predstavlja kako leže. Njihova izražajna lica i stilizovane crte odražavaju značaj gozbi i društvenog statusa u etrurskoj kulturi.
Apolon iz Veja
Apolon iz Veja, velika oslikana statua od terakote nastala krajem 6. veka p. n. e., bila je deo ukrasa hrama u gradu Veji.
Figura je prikazana u pokretu, sa živahnim izrazom lica i naglašenim naborima odeće. Njena energična poza razlikuje se od mirnog i uravnoteženog izgleda koji se često povezuje sa klasičnom grčkom skulpturom.
Karakteristike etrurske skulpture
Etrurska skulptura spajala je uticaje grčke umetnosti sa prepoznatljivim lokalnim tradicijama. Pokret, izražajni gestovi i naglašavanje ljudske figure davali su mnogim etrurskim delima živahan i individualan karakter.
Slikarstvo grobnica
Etrurske grobne slike pružaju dragocene podatke o svakodnevnom životu, verskim verovanjima i društvenim običajima. Mnogi sačuvani primeri potiču iz nekropole u Tarkviniji, važnom etrurskom centru.
Na slikama su često prikazane gozbe, muzičari, plesači, sportisti, životinje i aktivnosti na otvorenom. Figure su jasno ocrtane i naslikane živim bojama. Njihovi gestovi i pokreti stvaraju utisak živosti.
Grobnica leoparda
Grobnica leoparda u Tarkviniji, nastala u 5. veku p. n. e., poznat je primer etrurskog grobnog slikarstva. Na njenim zidnim slikama prikazane su figure koje učestvuju u gozbi, uz pratnju muzičara. U gornjem delu kompozicije nalaze se leopardi, po kojima je grobnica dobila savremeni naziv.
Ove scene ukazuju na to da su Etrurci zagrobni život povezivali sa aktivnostima, proslavama i društvenim odnosima poznatim iz sveta živih.
Zašto su grobne slike važne?
Etrurske grobne slike pomažu nam da razumemo kako su ljudi živeli, slavili i čuvali uspomenu na pokojne. One otkrivaju značaj društvenih okupljanja i pružaju uvid u etrurska shvatanja života posle smrti.
Etrurska umetnost i uspon Rima
Etrurska umetnost imala je važnu ulogu u razvoju rane rimske kulture. Rim je došao u blizak kontakt sa Etrurcima kroz trgovinu, političke odnose i periode etrurskog uticaja na grad.
Rimljani su preuzeli i prilagodili nekoliko etrurskih tradicija, uključujući određene elemente hramske arhitekture, verskih običaja i upotrebu luka. Etrurski umetnici i zanatlije takođe su doprineli umetničkoj kulturi ranog Rima.
Iako se rimska umetnost kasnije razvila u mnogo većim razmerama, etrurske tradicije ostale su važan deo njene rane istorije.
Zašto je etrurska umetnost važna?
Etrurska umetnost spaja uticaje grčke kulture sa prepoznatljivim lokalnim tradicijama. Njihove skulpture od terakote, ukrašene grobnice i živopisne zidne slike otkrivaju značaj pogrebnih verovanja i društvenog života.
Proučavanje etrurske umetnosti pomaže nam i da razumemo kulturne uticaje koji su oblikovali rani Rim i doprineli razvoju rimske umetnosti.
Obnovite znanje
- Etrurci – Drevni narod koji je uglavnom živeo u centralnoj Italiji pre nego što je Rim postao dominantna sila.
- Terakota – Glina koja se oblikuje, a zatim peče kako bi očvrsnula.
- Nekropola – Veliko groblje ili mesto za sahranjivanje.
- Sarkofag – Sanduk koji služi za smeštanje kovčega ili posmrtnih ostataka.
- Podijum – Uzvišena platforma na kojoj se nalazi građevina, poput hrama.
- Grobno slikarstvo – Slikarstvo kojim se ukrašavaju grobne odaje, često prikazujući gozbe, muzičare i druge aktivnosti.
Create Your Own Website With Webador