Postimpresionizam, Simbolizam i Secesija

Postimpresionizam

Postimpresionizam se razvio uglavnom tokom 1880-ih i 1890-ih godina. Nije predstavljao jedinstven umetnički pravac sa zajedničkim pravilima. Umesto toga, obuhvatao je umetnike koji su se nadovezivali na impresionizam, ali su istovremeno razvijali sopstvene pristupe obliku, boji, prostoru i umetničkom izražavanju.

Neki postimpresionisti želeli su da svojim slikama daju čvršću strukturu. Drugi su koristili boju za izražavanje emocija ili razvijali pojednostavljene oblike i naglašene konture. Pojedini umetnici istraživali su lične i duhovne teme, dok su se drugi bavili načinima organizovanja boja prema vizuelnim principima.

Glavne karakteristike postimpresionizma:

• Prevazilaženje osnovnog impresionističkog interesovanja za promenljivu svetlost i vizuelne utiske.
• Veći naglasak na strukturi, obliku i kompoziciji.
• Izražajna ili simbolička upotreba boje.
• Pojednostavljivanje ili namerno izobličavanje oblika.
• Razvoj individualnih umetničkih stilova umesto jedinstvene zajedničke tehnike.
• Veće interesovanje za lično iskustvo, ideje i emocionalno izražavanje.

Pol Sezan (1839–1906)

Pol Sezan želeo je da slikarstvu da čvršću strukturu i trajnost. Umesto da samo beleži prolazni vizuelni utisak, proučavao je osnovne oblike i odnose između predmeta.

Velike kupačice (The Large Bathers) (oko 1898–1906)

Na ovoj slici grupe nagih figura raspoređene su u pejzažu uokvirenom drvećem. Figure i drveće stvaraju pažljivo organizovanu kompoziciju, zasnovanu na ponavljanju trouglastih oblika i pojednostavljenim formama.

Sezan ne posmatra ljudska tela kao izdvojene figure prirodno smeštene u pejzaž. Umesto toga, povezuje figure, drveće i prostor kroz celokupnu strukturu slike.

Njegov pristup otvorio je nove mogućnosti za razvoj moderne umetnosti, naročito za umetnike koji su želeli da grade slikarske kompozicije pomoću pojednostavljenih geometrijskih oblika.

Vinsent van Gog (1853–1890)

Vinsent van Gog koristio je intenzivne boje, energične poteze četkicom i izrazito pojednostavljene oblike kako bi stvorio slike snažnog emocionalnog naboja. Njegove boje i potezi ne služe samo za opisivanje onoga što je video, već doprinose i izražajnosti slike.

Zvezdana noć (The Starry Night) (1889)

Naslikano tokom Van Gogovog boravka u ustanovi za lečenje u Sen Remiju u Francuskoj, ovo delo prikazuje selo ispod dramatičnog noćnog neba. Nebo je ispunjeno vrtložnim oblicima, sjajnim zvezdama i blistavim Mesecom. U prvom planu uzdiže se tamni čempres.

Energični potezi četkicom stvaraju utisak da se nebo kreće. Pejzaž nije prikazan kao neutralan zapis nekog mesta, već kao izražajna slika oblikovana umetnikovom ličnom vizijom.

Ova slika pokazuje kako su postimpresionisti mogli da koriste boju, liniju i potez četkicom za prenošenje snažnog ličnog doživljaja sveta.

Žorž Sera (1859–1891)

Žorž Sera razvio je veoma sistematičan pristup slikarstvu. Proučavao je teoriju boja i eksperimentisao sa nanošenjem sitnih tačaka ili poteza različitih boja jednih pored drugih, tako da se one vizuelno stapaju kada se posmatraju iz daljine.

Ova tehnika poznata je kao poentilizam, dok se njegov širi umetnički pristup često naziva neoimpresionizmom.

Nedeljno popodne na ostrvu La Grande Žat (A Sunday Afternoon on the Island of La Grande Jatte) (1884–1886)

Ova velika slika prikazuje ljude koji se odmaraju u parku pored Sene. Figure su raspoređene u pažljivo organizovanoj kompoziciji, a mnoge deluju gotovo nepomično, poput silueta.

Serina tehnika razlikuje se od spontanijih poteza četkicom koji se često povezuju sa impresionizmom. On je prizor organizovao pomoću pažljivo osmišljenog sistema sitnih nanosa boje, preciznih oblika i ponavljanja vertikalnih formi.

Njegovo delo pokazuje kako su umetnici mogli da razviju strukturisaniji i naučno zasnovan pristup boji, istovremeno istražujući savremeni život, slobodno vreme i svakodnevne aktivnosti.

Art Nouveau, Secesija

Secesija (Art Nouveau) pojavila se krajem 19. veka i postala međunarodno uticajna oko 1900. godine. Njen naziv znači „nova umetnost”. Umetnici i dizajneri težili su stvaranju modernog stila koji bi se udaljio od pukog kopiranja istorijskih stilova.

Secesija se posebno povezuje sa arhitekturom, uređenjem enterijera, nameštajem, plakatima, staklom, obradom metala i drugim oblicima primenjene umetnosti. Njen cilj bio je da unese umetnički oblikovan dizajn u svakodnevni život.

Glavne karakteristike secesije:

• Vijugave, zakrivljene linije i asimetrične kompozicije.
• Dekorativni oblici inspirisani biljkama, cvećem, viticama i drugim prirodnim formama.
• Povezivanje konstrukcije i ornamentike.
• Interesovanje za materijale poput gvožđa, stakla i drveta.
• Jedinstven dizajn u kojem arhitektura, nameštaj i dekoracija čine skladnu celinu.
• Stvaranje modernog stila umesto neposrednog oponašanja istorijske arhitekture.

Secesija nije izgledala isto u svim zemljama. Neki umetnici davali su prednost vijugavim, organskim oblicima, dok su drugi razvijali geometrijski zasnovan dizajn. Njen osnovni cilj bio je stvaranje prepoznatljivog modernog vizuelnog jezika.

Viktor Orta (1861–1947)

Viktor Orta bio je belgijski arhitekta i jedan od pionira arhitekture secesije. Koristio je gvožđe, staklo i dekorativne linije kako bi stvarao enterijere u kojima konstrukcijski elementi i ornamentika čine jedinstvenu celinu.

Hotel Tasel (Hôtel Tassel), Brisel (1892–1893)

Hotel Tasel predstavlja jedan od najznačajnijih ranih primera arhitekture secesije. Njegov enterijer sadrži stepenište sa vijugavom gvozdenom ogradom, motivima inspirisanim biljnim svetom i zakrivljenim linijama koje se protežu preko različitih površina.

Umesto da dekoraciju tretira kao nešto što se dodaje nakon završetka projektovanja zgrade, Orta ju je integrisao u samu arhitekturu. Stepenište, ograde, stubovi i dekorativni detalji doprinose jedinstvenom izgledu prostora.

Ektor Gimard (1867–1942)

Ektor Gimard bio je francuski arhitekta i dizajner poznat po ulazima koje je projektovao za pariski metro.

Ulazi u pariski metro (Paris Métro Entrances) (oko 1900)

Gimardovi ulazi koriste zakrivljene metalne forme koje podsećaju na stabljike, grane i druge prirodne oblike. Njihov prepoznatljiv izgled pretvara običnu gradsku infrastrukturu u deo umetničkog ambijenta grada.

Ovi ulazi pokazuju kako je secesija mogla da pretvori funkcionalni objekat u umetnički oblikovan dizajn. Takođe ilustruju interesovanje ovog pravca za povezivanje arhitekture, skulpture i primenjene umetnosti.

Antoni Gaudi (1852–1926)

Antoni Gaudi bio je katalonski arhitekta čiji je izrazito individualan stil povezivao organske oblike, maštovite konstrukcije i raskošnu dekoraciju.

Kasa Mila (Casa Milà) (1905–1907)

Kasa Mila u Barseloni poznata je po talasastoj kamenoj fasadi, nepravilnim oblicima i skulpturalnom izgledu. Građevina odstupa od strogih pravih linija i pravilne simetrije karakterističnih za mnoge tradicionalne zgrade.

Gaudi je zgradu oblikovao gotovo kao živi organizam, omogućavajući da njene površine i detalji stvaraju neprekidan i dinamičan izgled. Kasa Mila pokazuje skulpturalne i organske mogućnosti arhitekture secesije.

Čarls Reni Makintoš (1868–1928)

Čarls Reni Makintoš bio je škotski arhitekta i dizajner čiji je rad razvio svedeniji i geometrijski pristup u odnosu na vijugave oblike karakteristične za neke druge arhitekte secesije.

Glazgovska škola umetnosti (Glasgow School of Art) (1896–1910)

Glazgovska škola umetnosti povezuje moderan arhitektonski dizajn sa pažljivo organizovanim prostorima i prepoznatljivim dekorativnim detaljima. Makintoš je koristio naglašene geometrijske oblike i svedenu ornamentiku, umesto da svaku površinu prekriva vijugavim dekoracijama.

Njegov rad pokazuje da secesija nije bila ograničena samo na zakrivljene linije i motive inspirisane biljnim svetom. Ovaj pravac obuhvatao je i dizajnere koji su težili modernom stilu kroz jednostavnost, geometriju i povezivanje arhitekture i dizajna.