Umetnost XX veka
Istorijski kontekst
Dvadesti vek obeležili su ubrzan tehnološki razvoj, urbanizacija, politički sukobi i dva svetska rata. Fotografija i film promenili su način na koji su ljudi posmatrali i beležili svet. Mnogi umetnici počeli su da preispituju da li umetnost treba da prikazuje stvarnost na tradicionalan način ili može da istražuje emocije, ideje, oblike i same materijale od kojih nastaje umetničko delo.
Moderni umetnici sve više su odbacivali pravila akademske umetnosti. Eksperimentisali su sa intenzivnim bojama, deformisanim figurama, geometrijskim oblicima, apstrakcijom i neočekivanim materijalima. Umesto da slede jedan zajednički stil, umetnici su razvijali različite umetničke pravce, često istovremeno.
Glavni umetnički pravci i pojave koje obrađujemo u ovoj lekciji su fovizam, ekspresionizam, kubizam, futurizam, dadaizam, nadrealizam i apstraktna umetnost. Svaki od ovih pravaca na drugačiji način dovodio je u pitanje tradicionalne umetničke konvencije.
Fovizam
Fovizam se pojavio u Francuskoj oko 1905. godine. Naziv potiče od francuske reči fauves, što znači „divlje zveri”. Ovaj naziv upotrebio je jedan likovni kritičar kao reakciju na intenzivne boje koje su umetnici koristili.
Fovistički slikari koristili su jarke, često neprirodne boje i pojednostavljene oblike. Boja nije morala da odgovara stvarnom izgledu predmeta. Umesto toga, mogla je da stvori snažan vizuelni utisak i izrazi umetnikov doživljaj prikazanog motiva.
Anri Matis (1869–1954)
Anri Matis bio je vodeća ličnost fovizma. Koristio je smеле boje, pojednostavljene oblike i izražajne linije kako bi stvarao kompozicije u kojima je naglasak bio na vizuelnom skladu, a ne na realističnom prikazivanju.
Radost življenja (The Joy of Life) (1905–1906)
Na ovoj slici prikazane su nage figure u idealizovanom pejzažu. Figure i drveće pojednostavljeni su, a pejzaž je ispunjen intenzivnim bojama koje ne odgovaraju prirodnom izgledu.
Matis koristi boje i vijugave konture kako bi stvorio jedinstvenu kompoziciju. Slika pokazuje kako su fovistički umetnici koristili boju kao samostalno sredstvo umetničkog izražavanja, a ne samo kao način prikazivanja stvarnosti.
Ekspresionizam
Ekspresionizam se razvio početkom 20. veka, naročito u Nemačkoj i severnoj Evropi. Ekspresionistički umetnici nastojali su da izraze snažna osećanja i psihološka iskustva, umesto da verno prikazuju vidljivi svet.
Često su koristili deformisane figure, uglaste oblike, prenaglašene boje i dramatične linije. Njihova umetnost mogla je da izrazi teskobu, usamljenost, otuđenost, strah ili kritiku modernog društva.
Edvard Munk (1863–1944)
Edvard Munk bio je norveški umetnik čija su dela istraživala teskobu, ljubav, smrt i psihičku patnju. Uticao je na kasnije ekspresionističke umetnike.
Krik (The Scream) (1893)
Na slici je prikazana figura koja stoji na mostu i drži ruke blizu lica, dok se pejzaž i nebo oko nje talasaju. Lice figure je pojednostavljeno, a snažne linije i intenzivne boje stvaraju utisak emocionalne nestabilnosti čitavog prizora.
Ova slika nije samo realističan prikaz osobe koja vrišti. Ona izražava osećanje teskobe koje kao da zahvata i samu figuru i svet oko nje.
Ernst Ludvig Kirhner (1880–1938)
Ernst Ludvig Kirhner bio je nemački ekspresionista i jedan od osnivača umetničke grupe Die Brücke („Most”). Na njegovim slikama često je prikazan život u modernom gradu, uz upotrebu uglastih oblika, pojednostavljenih figura i oštrih kontrasta boja.
Ulica, Berlin (Street, Berlin) (1913)
Na slici su prikazani ljudi koji se kreću prometnom gradskom ulicom. Figure su izdužene i uglaste, dok oštre boje i zbijena kompozicija stvaraju osećaj napetosti i nelagode.
Kirhner prikazuje moderni grad kao sredinu koja može delovati preplavljujuće i otuđujuće.
Kubizam
Kubizam se razvio u Parizu oko 1907–1908. godine, prvenstveno kroz stvaralaštvo Pabla Pikasa i Žorža Braka. Kubistički umetnici doveli su u pitanje tradicionalnu predstavu da slika treba da prikazuje predmete iz samo jedne, nepromenljive perspektive.
Razlagali su predmete na geometrijske oblike i prikazivali različite aspekte jednog motiva unutar iste kompozicije. Oblici su postajali fragmentisani, prostor je postajao sve manje dubok, a tradicionalna perspektiva bila je dovedena u pitanje.
Kubizam se razvijao kroz nekoliko faza, među kojima su analitički kubizam, u kojem su predmeti razlagani na veliki broj sitnih površina, i sintetički kubizam, koji je koristio jednostavnije oblike i ponekad uključivao materijale poput štampanog papira.
Pablo Pikaso (1881–1973)
Pablo Pikaso bio je jedan od najuticajnijih umetnika 20. veka i jedna od ključnih ličnosti u razvoju kubizma.
Gospođice iz Avinjona (Les Demoiselles d'Avignon) (1907)
Na ovoj slici prikazano je pet nagih žena u javnoj kući. Njihova tela oblikovana su pomoću uglastih, pojednostavljenih formi, a neka lica podsećaju na maske. Figure nisu prikazane u skladu sa tradicionalnom perspektivom.
Pikaso raskida sa uobičajenim shvatanjima lepote, anatomije i prostora. Ova slika predstavlja jedan od ključnih koraka ka kubizmu i otvorila je nove pravce u modernoj umetnosti.
Gernika (Guernica) (1937)
Pikaso je naslikao „Gerniku” kao reakciju na bombardovanje baskijskog grada Gernike tokom Španskog građanskog rata, 26. aprila 1937. godine. U napadu su učestvovali nemački i italijanski avioni koji su podržavali nacionalističke snage Fransiska Franka.
Na slici su prikazani civili koji stradaju, među njima žene, deca i životinje, okruženi figurama koje izražavaju bol i užas. Pikaso koristi deformisana tela, fragmentisane oblike i ograničenu paletu crne, bele i sive boje kako bi stvorio snažnu sliku razaranja.
Iako je Pikaso ranije u svojoj karijeri razvijao kubizam, „Gernika” se obično ne svrstava isključivo u kubističko slikarstvo. Umesto toga, ona kombinuje elemente kubističke fragmentacije i ekspresionističke deformacije kako bi dočarala strahote rata.
Ova slika postala je jedno od najpoznatijih antiratnih umetničkih dela 20. veka. Pokazuje kako moderna umetnost može da prevaziđe eksperimentisanje sa oblicima i postane snažan odgovor na političko nasilje i ljudsku patnju.
Žorž Brak (1882–1963)
Žorž Brak blisko je sarađivao sa Pikasom tokom razvoja kubizma.
Violina i paleta (Violin and Palette) (1909)
Na ovoj slici violina je razložena na preklapajuće površine i oblike. Predmet je i dalje prepoznatljiv, ali više nije prikazan pomoću tradicionalne perspektive i modelacije.
Brak podstiče posmatrača da u mislima ponovo sastavi predmet od njegovih odvojenih vizuelnih delova. Slika pokazuje kako je kubizam doveo u pitanje tradicionalne načine prikazivanja trodimenzionalnih predmeta na ravnoj površini.
Futurizam
Futurizam se pojavio u Italiji 1909. godine. Futuristički umetnici slavili su modernu tehnologiju, brzinu, mašine, industrijske gradove i pokret. Odbacivali su ono što su smatrali preteranom vezanošću za umetničke tradicije prošlosti.
Futurističke slike često koriste ponavljanje oblika, dijagonalne linije i preklapanje formi kako bi dočarale pokret i energiju.
Futurizam je bio povezan i sa agresivnim nacionalističkim i političkim idejama. Neki futuristi veličali su rat i nasilje, pa ovaj umetnički pravac treba posmatrati u kontekstu političkih napetosti s početka 20. veka.
Umberto Boćoni (1882–1916)
Umberto Boćoni bio je jedan od vodećih futurističkih slikara i vajara. Nastojаo je da prikaže pokret i odnos između figure i prostora koji je okružuje.
Jedinstveni oblici kontinuiteta u prostoru (Unique Forms of Continuity in Space) (1913)
Ova skulptura prikazuje figuru u hodu čije telo kao da se nastavlja i širi u okolni prostor. Njeni fluidni, aerodinamični oblici sugerišu brzinu i kretanje, umesto statičnog ljudskog tela.
Ovo delo pokazuje futurističku težnju da se kroz skulpturu izrazi energija modernog doba.
Dada
Dadaizam se pojavio tokom Prvog svetskog rata, a značajne aktivnosti ovog pokreta odvijale su se u Cirihu i drugim evropskim gradovima. Dadaistički umetnici reagovali su na ratna razaranja i društvene i političke vrednosti za koje su smatrali da su doprinele izbijanju rata.
Dovodili su u pitanje tradicionalne predstave o umetničkoj veštini, lepoti, logici i samoj definiciji umetnosti. Dadaistička dela mogla su da obuhvataju apsurdne kombinacije, slučajnost, kolaž, performans i obične industrijski proizvedene predmete.
Marsel Dišan (1887–1968)
Marsel Dišan bio je jedna od ključnih ličnosti dadaizma i imao je veliki uticaj na kasniju konceptualnu umetnost.
Fontana (Fountain) (1917)
Dišan je kao umetničko delo izložio industrijski proizveden pisoar, potpisan pseudonimom „R. Mutt”. Predmet nije bio tradicionalno izrađen rukama umetnika. Umesto toga, sam čin izbora i predstavljanja predmeta doveo je u pitanje ustaljene predstave o umetničkim izložbama i autorstvu.
Ovo delo postavlja jedno od osnovnih pitanja: Šta nešto čini umetnošću? Da li je to izgled predmeta, umetnikova veština, njegova odluka ili kontekst u kojem je predmet predstavljen?
Dišanova „Fontana” postala je jedno od najuticajnijih dela koja su dovela u pitanje tradicionalne definicije umetnosti.
Nadrealizam
Nadrealizam (surrealizam) razvio se tokom 1920-ih godina, pod uticajem ideja o snovima i nesvesnom, uključujući i teorije Sigmunda Frojda.
Nadrealistički umetnici nastojali su da prevaziđu uobičajenu logiku i svesnu kontrolu. Kombinovali su poznate predmete na neočekivane načine, pretvarali svakodnevne prizore u nemoguće situacije i istraživali snove, želje i strahove.
Nadrealizam nije imao samo jedan prepoznatljiv vizuelni stil. Neki umetnici koristili su izrazito realistične tehnike kako bi prikazali nemoguće prizore, dok su drugi stvarali apstraktne ili biomorfne oblike.
Salvador Dali (1904–1989)
Salvador Dali bio je jedan od najpoznatijih nadrealističkih umetnika. Slikao je neobične prizore nalik snovima, koristeći precizne i realistične detalje zbog kojih nemogući događaji deluju uverljivo.
Postojanost sećanja (The Persistence of Memory) (1931)
Na ovoj slici prikazani su mekani satovi koji se prelivaju preko predmeta u tihom pejzažu nalik snu. Čini se da satovi gube svoj uobičajeni čvrsti oblik, dovodeći u pitanje naše svakodnevno iskustvo vremena.
Dali kombinuje prepoznatljive predmete u neobičnom okruženju. Slika podstiče posmatrača da razmišlja o vremenu, sećanju i neobičnoj logici snova.
Rene Magrit (1898–1967)
Rene Magrit bio je belgijski nadrealista poznat po tome što je poznate predmete prikazivao u neočekivanim kontekstima. Na njegovim slikama često se preispituje odnos između slike, reči i predmeta koji su njima predstavljeni.
Izdajstvo slika (The Treachery of Images) (1929)
Na slici je prikazana lula, ispod koje se nalazi natpis „Ceci n'est pas une pipe”, što znači „Ovo nije lula”.
Magrit ukazuje na to da naslikana lula nije prava lula, već njen prikaz. Delo podstiče posmatrača da preispita način na koji slike prenose značenje i odnos između prikaza i stvarnosti.
Frida Kalo
Frida Kalo bila je meksička slikarka poznata po izrazito ličnim autoportretima. Njene slike često kombinuju realistične detalje sa neobičnim, simboličnim i ponekad snolikim prizorima. Bavila se temama kao što su identitet, fizička patnja, ljudsko telo i meksička kultura.
Iako se njen rad često povezuje sa nadrealizmom, Kalo je odbacivala ideju da slika snove, objašnjavajući da zapravo slika sopstvenu stvarnost.
Dve Fride (The Two Fridas) (1939)
Na ovoj slici prikazane su dve verzije Fride Kalo koje sede jedna pored druge. Njihova srca su vidljiva i povezana krvnim sudom. Dve figure su različito odevene, što ukazuje na različite aspekte njenog identiteta i kulturnog porekla. Otkrivena srca i krvni sud koji ih povezuje stvaraju snažnu sliku emocionalne ranjivosti i unutrašnjeg sukoba.
Fridin rad je značajan za proučavanje nadrealizma jer kombinuje prepoznatljive figure sa neobičnim prizorima i simboličnim elementima. Ipak, njene slike izražavaju i njena lična iskustva, pa ih ne treba posmatrati isključivo kao primere nadrealističkog pokreta.
Apstraktna umetnost
Apstraktna umetnost ne teži realističnom prikazivanju prepoznatljivih predmeta ili prizora. Umetnici mogu koristiti boju, liniju, oblik, ritam i teksturu kao glavne elemente kompozicije.
Neki apstraktni umetnici pojednostavljivali su prepoznatljive oblike sve dok oni nisu postali gotovo neprepoznatljivi. Drugi su stvarali potpuno nefigurativna dela koja uopšte nisu prikazivala vidljivi svet.
Apstraktna umetnost razvijala se u različitim pravcima. Neki umetnici povezivali su apstrakciju sa duhovnošću i emocijama, dok su se drugi usredsređivali na geometriju, red ili fizička svojstva boje.
Vasilij Kandinski (1866–1944)
Vasilij Kandinski bio je jedan od pionira apstraktnog slikarstva. Verovao je da boja, linija i oblik mogu da prenesu osećanja i duhovne ideje bez prikazivanja prepoznatljivih predmeta.
Kompozicija VII (Composition VII) (1913)
Ova slika sadrži složenu kompoziciju vijugavih linija, intenzivnih boja i oblika koji se preklapaju. Ne postoji jedan prepoznatljiv motiv koji povezuje čitavu kompoziciju.
Kandinski koristi likovne elemente na način koji se može uporediti sa muzikom: boje i oblici međusobno deluju i stvaraju ritam, napetost i harmoniju.
Pit Mondrijan (1872–1944)
Pit Mondrijan razvio je izrazito sveden oblik apstrakcije zasnovan na horizontalnim i vertikalnim linijama i površinama u osnovnim bojama.
Kompozicija sa crvenom, plavom i žutom (Composition with Red, Blue and Yellow) (1930)
Slika je organizovana u pravougaone površine razdvojene crnim linijama, pri čemu su pojedina polja obojena crvenom, plavom ili žutom bojom. Mondrijan uklanja prepoznatljive predmete i usredsređuje se na odnose između linije, boje, proporcije i ravnoteže.
Njegov rad pokazuje da slika može biti izgrađena od osnovnih likovnih elemenata, bez prikazivanja pejzaža, osobe ili predmeta.
Apstraktni ekspresionizam
Apstraktni ekspresionizam razvio se u Sjedinjenim Američkim Državama, naročito u Njujorku, tokom 1940-ih i 1950-ih godina. Nakon Drugog svetskog rata, Njujork je postao jedan od najvažnijih centara moderne umetnosti. Umetnici su eksperimentisali sa velikim platnima, spontanim pokretima i izražajnim mogućnostima boje.
Apstraktni ekspresionizam nije imao samo jedan stil. Neki umetnici naglašavali su energične poteze četkicom i sam čin slikanja, dok su drugi koristili velike površine boje kako bi stvorili emocionalne efekte.
Akciono slikarstvo (Action Painting)
Džekson Polok (1912–1956)
Broj 1A, 1948 (Number 1A, 1948) (1948)
Džekson Polok postao je poznat po tehnici slikanja kapanjem boje (drip painting). Umesto da boju nanosi isključivo četkicom, on ju je kapao, sipao i prskao po velikim platnima, koja su često bila postavljena na pod.
Njegove slike predstavljaju primer akcionog slikarstva (Action Painting), u kojem pokreti i gestovi umetnika postaju važan deo stvaralačkog procesa. Umesto prepoznatljivih predmeta, Polok je stvarao složene mreže linija i boja koje prenose energiju samog čina slikanja.
Džoan Mičel (1925–1992)
Bubamara (Ladybug) (1957)
Džoan Mičel bila je američka slikarka povezana sa apstraktnim ekspresionizmom. Koristila je energične poteze četkicom, slojevite boje i dinamične kompozicije kako bi stvorila slike snažnog emocionalnog izraza.
Poput Poloka, Mičel je naglašavala gest i fizički proces slikanja. Međutim, njena dela često podsećaju na sećanja na pejzaže i prirodno okruženje, čak i kada ne prikazuju prepoznatljiv prizor.
Slikarstvo kolorističkih polja (Color Field Painting)
Mark Rotko (1903–1970)
Narandžasta i žuta (Orange and Yellow) (1956)
Mark Rotko poznat je po slikama sastavljenim od velikih površina boje sa mekim, nejasnim ivicama. Umesto energičnih poteza četkicom, koristio je široke pravougaone površine boje koje kao da lebde na pozadini.
Njegov rad povezuje se sa slikarstvom kolorističkih polja (Color Field Painting), pravcem koji naglašava emocionalne i vizuelne efekte velikih površina boje. Rotko je želeo da posmatrači neposredno dožive njegove slike kroz boje, atmosferu i njihove velike dimenzije.
Helen Frankentaler (1928–2011)
Planine i more (Mountains and Sea) (1952)
Helen Frankentaler razvila je tehniku poznatu kao soak-stain, u kojoj se razređena boja izliva ili nanosi četkicom na negrundirano platno, tako da je tkanina upija.
Tako nastaju površine boje sa mekim, nepravilnim ivicama, koje deluju kao da se stapaju sa samim platnom. Njen rad značajno je uticao na razvoj slikarstva kolorističkih polja.
Iako se Frankentaler povezuje sa apstraktnim ekspresionizmom, njena tehnika najavljuje i širi, manje gestualni pristup apstraktnom slikarstvu.
Pop Art
Pop art se pojavio u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Američkim Državama tokom 1950-ih godina, a naročito je postao uticajan tokom 1960-ih. Pop umetnici pronalazili su inspiraciju u reklamama, stripovima, potrošačkim proizvodima, poznatim ličnostima i masovnim medijima.
Umesto da popularnu kulturu posmatraju kao nešto odvojeno od likovne umetnosti, unosili su njene slike i vizuelni jezik u svoja dela. Neki umetnici ponavljali su poznate motive, dok su drugi preuzimali stil komercijalne štampe i reklamne industrije.
Pop art je doveo u pitanje tradicionalnu razliku između visoke umetnosti i svakodnevne vizuelne kulture, podstičući posmatrače da drugačije sagledaju slike koje ih svakodnevno okružuju.
Endi Vorhol (1928–1987)
Endi Vorhol bio je jedna od vodećih ličnosti američkog pop arta. Koristio je slike potrošačkih proizvoda, poznatih ličnosti i medijskih događaja, često ponavljajući isti motiv u različitim bojama ili rasporedima.
Konzerve Kembel supe (Campbell's Soup Cans) (1962)
Vorhol je stvorio seriju slika koje prikazuju različite vrste Kembel supe. Konzerve podsećaju na obične proizvode iz supermarketa, a ne na tradicionalne motive likovne umetnosti.
Predstavljajući poznate komercijalne proizvode kao umetnička dela, Vorhol je preispitivao odnos između umetnosti, reklame, potrošačke kulture i masovne proizvodnje.
Džeki (Jackie) (serija, 1964)
Vorhol je stvarao i dela zasnovana na fotografijama Žaklin Kenedi, supruge predsednika Džona F. Kenedija. Neke od tih fotografija objavljene su u štampi u vreme atentata na predsednika, 1963. godine.
Ponavljanjem i menjanjem ovih fotografija, Vorhol je istraživao način na koji masovni mediji predstavljaju javne ličnosti i pretvaraju lična iskustva u slike koje se široko distribuiraju.
Njegova dela pokazuju da popularna kultura i mediji mogu postati važne teme moderne umetnosti.
Roj Lihtenštajn (1923–1997)
Roj Lihtenštajn postao je poznat po slikama inspirisanim stripovima i tehnikama komercijalne štampe.
Vam! (Whaam!) (1963)
Ova velika slika prikazuje vazdušnu borbu, koristeći motive inspirisane stripovima. Lihtenštajn je koristio naglašene konture, jarke boje, dramatične natpise i Ben-Dejeve tačke (Ben-Day dots), tehniku štampe koja se često koristila u komercijalnim ilustracijama.
Uvećavanjem i prilagođavanjem motiva iz stripova, uneo je poznat oblik popularne zabave u svet likovne umetnosti.
Njegov rad postavlja pitanja o originalnosti, masovnoj proizvodnji i odnosu između popularnih slika i tradicionalnog slikarstva.
Ključne razlike: Vorhol i Lihtenštajn
Obojica umetnika inspiraciju su pronalazila u popularnoj kulturi, ali su joj pristupala na različite načine. Vorhol je često koristio fotografije, komercijalne proizvode i slike poznatih ličnosti, koje je neretko ponavljao. Lihtenštajn je preuzimao vizuelni jezik stripova, uključujući njihove konture, štampane tačke i dramatične prizore.
Njihova dela pokazuju kako je pop art pretvorio svakodnevne slike iz potrošačkog društva i masovnih medija u teme umetničkog istraživanja.
Ključni pojmovi
- Moderna umetnost: Umetnost koja dovodi u pitanje ustaljene tradicije i istražuje nove načine predstavljanja ili tumačenja sveta.
- Fovizam: Umetnički pravac poznat po intenzivnim, često neprirodnim bojama.
- Ekspresionizam: Umetnost koja naglašava emocije i subjektivni doživljaj.
- Kubizam: Umetnički pravac koji razlaže oblike na geometrijske površine i dovodi u pitanje tradicionalnu perspektivu.
- Futurizam: Umetnički pravac koji slavi brzinu, mašine, modernu tehnologiju i pokret.
- Dadaizam: Avangardni umetnički pokret koji je dovodio u pitanje tradicionalne predstave o umetnosti i društvu.
- Gotov predmet (readymade): Običan, industrijski proizveden predmet koji umetnik bira i predstavlja kao umetničko delo.
- Nadrealizam (surrealizam): Umetnički pokret koji istražuje snove, nesvesno i neočekivane kombinacije.
- Apstraktna umetnost: Umetnost koja ne teži realističnom prikazivanju prepoznatljivih motiva.
- Nefigurativna umetnost: Umetnost koja ne prikazuje prepoznatljive predmete ili prizore.
- Kompozicija: Raspored likovnih elemenata unutar umetničkog dela.
Create Your Own Website With Webador